Први документи који помињу постојање школе у Белој Цркви потичу из 1843. године у акту начелника рађевског среза мајора Тодора Солдатовића од 20. маја 1843. године. Тражило се разрешење претходног (Јован Бранковић) и постављање новог учитеља (Димитрије Николајевић). У другом акту у коме се помиње школа у Белој Цркви (окружни начелник мајор Илија Чворић) од 15.октобра 1843. године говори се о тешкоћама прикупљања ђурђевданског данка ради исплате учитеља. (извор: С. Р. Филиповић, развој школства у Рађевини у XIX  и почетком XX века  У: Рађевина у прошлости, Београд, стр. 388; АЦ, КК,  XXXVII)

            Увидом у истраживања историјских извора из тога времена може се са знатном сигурношћу претпоставити да је школа у Белој Цркви основана већ 1836. године, три године после припајања Рађевине Кнежевини Србији. У прилог томе говори и чињеница да је зграда у којој се налазила школа подигнута 1830. године и да се у њој истовремено налазио и примирителни суд. Према извесним, још недовољно проученим историјским изворима постојање неког облика школе би се могло ставити чак и у последње године турске владавине Рађевином (1832/3. година). (извор: М.Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876; АЦ, мин.просв.календар за 1836. годину, грађа Међуопштинског историјског архива у Шапцу).

                        У званичном документу, усвојеном на седници Скупштине општине Крупањ, од 30.01.1965. године, дел.бр. 01-4199/1 у Решењу о оснивању ОШ „Жикица Јовановић Шпанац“ Бела Црква, наводи се као званичан податак да је школа основана 1862. године.         

            Првобитно школска општина Бела Црква обухватала је 16 села: Бела Црква, Толисавац, Мојковић, Ликодра, Красава, Равнаја, Бастав, Ставе, Врбић, Шљивова, Брезовице, Завлака, Цветуља, Коњуша, Комирић и Белотић. Почев од 1871. године долази до издвајања села из школске општине Бела Црква и отварање посебних сеоских школа, односно ширења школске мреже у Рађевини. (извор: С. Р. Филиповић, нав.дело, стр. 392 и даље)

             Због лошег стања првобитне школске зграде око 1869. године је изграђена и пуштена у рад нова зграда школе  на црквеном плацу. У ово време школа у Белој Цркви имала је просторије за смештај деце из удаљених села као и школске градине које су служиле за потребе учитеља. (извор: С. Р. Филиповић, нав.дело, стр. 388; АЦ, КК, XXXVII )

             Сваки покушај утврђивања тачног броја ученика у овим годинама у школи у Белој Цркви отежава непотпуна документација из овог времена. Школа у Белој Цркви 1858. године има 29 ученика распоређених у три разреда према Стеријином Устројенију који прави разлику између сеоских (трогодишњих) и варошких (четворогодишњих) школа. Од јесени 1894. године у Белој Цркви је почела да ради четворогодишња школа. (извор:  С. Р. Филиповић, нав.дело, стр. 388 и даље).

 Врло су оскудни подаци који говоре о стању и положају школе у Белој Цркви у времену Великог рата (1914-1918. г.). Школска зграда је током 1914/15. године коришћена као војна болница и у њој је за време Битке на Дрини 1914. године умро Дарко Рибникар један од оснивача листа „Политика“ и сахрањен поред цркве. (извор: С. Р. Филиповић, нав.дело, стр. 395, 403).

       Након војничког слома Србије 1915. године у школи је најпре увођењем аустро-угарске окупације био смештен војни гарнизон а потом до краја рата жандармеријска станица. У исто време настава је у мањем облику организована у приватним кућама  док су као учитељи ангажовани војници словенског порекла из редова окупационе управе тзв. Гувернмана Србија.

             Прве послератне године услед великог разарања школе су касно почеле са радом. Школа у Белој Цркви обновила је свој рад 28. јануара 1919. Године. Због тешког материјалног стања дешавало се да и само издржавање школе буде препуштено учитељима. Од пролећа 1919. године због великог броја за школу дорасле деце настава се изводила кроз течајеве, по разредима, по скраћеном програму. (извор: АЈ. Ми.просв. ОН. школски надзорник у Лозници бр.885 од 31.08.1919. Министарству просвете).

             У претходном периоду као проблем се испољавало материјално издржавање школа које је било поверено општинским управама. Тек од 01.04.1937. године издржавање основних школа је решено на тај начин што је изузето од општинских и поверено бановинским управама, тако да је на даље за школе у Рађевини надлежна Дринска бановина. (извор: АБиХ, ДБ, пов.бр. 71/38, извештај НСР пов.бр.8.4.  1938.).

          Школа у Белој Цркви у жељи да оснује ђачку књижицу и читаоницу обратила се септембра 1940. године за помоћ Владиславу Рибникару, директору листа „Политика.“  Након добијене новчане помоћи у знак захвалности Школски одбор школе у Белој Цркви је предложио да школа понесе име „Дарко Рибникар.“ Месец дана касније (14.10.1940.године) Министарство просвете је прихватило овај предлог па је школа у Белој Цркви добила назив Државна народна школа „Дарко Рибникар“, чиме је обичај да школе понесу називе по људима који су се истакли културним и државним пословима по први пут нашао своје место међу школама овог краја.(извор: АЈ, мин.просв. ОН, III бр. 57819 од 14.10.1940.).

Током Другог светског рата у школској згради су биле смештене војне јединице немачке окупационе управе док је настава, као и за време претходног рата, извођена у минималном обиму у приватним кућама и то онда када се могао пронаћи какав учитељ.

Од 1950. године школа у Белој Цркви ради као осмогодишња школа. Због великог броја деце дорасле за школу отпочета је изградња нове школске зграде која је започела са радом 1953. године. У наредним деценијама школа у Белој Цркви је имала значајну улогу у описмењавању одраслих. 

Од 1961. године школа у Белој Цркви носи име Основна школа „Жикица Јовановић Шпанац“ са издвојеним одељењима у Ставама и Врбићу. Школска зграда из 1953. године саграђена од слабог материјала из безбедносних разлога је срушена а од 1991. године настава се изводи у новој, модерној школској згради. 

Одлуком СО Крупањ бр. 14/91-01 од 18.07.1991. године и решењем Привредног суда у Ваљеву од 21.01.1992. године Основна школа „Жића Марковић“ у Завлаци са издвојеним одељењима у Горњим Брезовицама, Доњим Брезовицама, Мојковићу и Цветуљи припојена је Основној школи „Жикица Јовановић Шпанац“ у Белој Цркви.

Матична школа у Белој Цркви у свом саставу има четвороразредна  издвојена одељења у Врбићу, Ставама, Мојковићу, Цветуљи и осморазредно издвојено одељење у Завлаци. ИО у Доњим Брезовицама престало је са радом 2013. године јер у поменутом одељењу више није било ученика. Новом мрежом школа од 01. септембра 2019. године укинуто је ИО у Горњим Брезовицама у којем су у моменту затварања наставу похађала два ученика.